APTT (aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme,  Activated Partial Thromboplastin Time; PTT parcijalno tromboplastinsko vreme, Partial Thromboplastin Time)

APTT se koristi za praćenje efekata terapije heparinom (nefrakcionisanim heparinom), za otkrivanje nedostatka faktora koagulacije ili njihovih inhibitora, kao i za otkrivanje prisustva lupus antikoagulansa.

Uzorak:

Parametar se određuje u uzorku krvi.
Nije potrebna posebna priprema pre odlaska u laboratoriju. Nemojte jesti pre vađenja krvi.

O parametru:

U organizmu postoji ravnoteža između mehanizama koji dovode do zgrušavanja krvi i mehanizama koji to zgrušavanje sprečavaju. Ova ravnoteža omogućava cirkulisanje krvi kao i zaustavljanje krvarenja iz povređenog krvnog suda. U tom procesu učestvuju krvni sudovi, trombociti i faktori kaogulacije Izuzetno važnu ulogu imaju i mehanizmi koji sprečavaju prekomerno nagomilavanje materijala na mestu povrede. Neophodna je dovoljna količina i aktivnost svakog od ovih faktora, kako bi ovaj mehanizam funkcionisao adekvatno. U suprotnom, može doći do krvarenja ili prekomernog stvaranja ugrušaka.
Proces stvaranja ugruška mogu započeti dva različita puta, spoljašnji i unutrašnji, u kojima učestvuju različiti faktori koagulacije. Ova dva puta se spajaju u zajednički. APTT služi za procenu unutrašnjeg i zajedničkog puta koagulacije.
APTT predstavlja vreme potrebno da se stvori ugrušak u uzorku krvi, nakon dodavanja specifičnog reagensa. Rezultat se izražava u sekundama.

Rezultati:

Produženo APTT može biti posledica:
-terapije heparinom-efekat terapije nefrakcionisanim heparinom se procenjuje na osnovu vrednosti APTT
-nedostatka ili funkcionalne abnormalnosti jednog ili više faktora koagulacije koji učestvuju u unutrašnjem i spoljašnjem putu – nedostatak može biti urođen ili stečen.

• U najčešće urođene poremećaje spadaju hemofilija A, hemofilija B i Von-Willebrand-ova bolest. Nasledni poremećaji drugih faktora koagulacije se retko javljaju.

• Poremećaj faktora koagulacije može nastati i kao posledica nedostatka vitamina K do koga može doći zbog kod opstrukcije sekrecije žuči, posle hirurških intervencija na žučnim putevima, u toku nekih bolesti digestivnog trakta, kod nekih bolesti jetre i kao i kod primene oralnih antikoagulanasa. Stečeni poremećaji faktora koagulacije mogu biti posledica i nekih drugih bolesti i stanja.

• Blagi poremećaji fakora koagulacije ne moraju dovesti do produženog APTT.

-prisustvo specifičnih inhibitora – ovo stanje se retko javlja. U tom slučaju, u krvi postoje antitela koja blokiraju aktivnost određenog faktora koagulacije.
-prisustvo nespecifičnih inhibitora – kao što je lupus antikoagulans. Ova antitela su usmerena protiv fosfolipida koji su neophodni za koagulaciju, odnosno protiv kompleksa fosfolipid-plazma protein. Nađena su kod pacijenata sa SLE (sistemski eritemski lupus), drugim autoimunim poremećajima, kolagenim vaskularnim bolestima kao i kod osoba kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijedne bolesti. Mogu se javiti i u toku terapije nekim lekovima ili u toku infekcija. Prisustvo ovih antitela je povezano sa povećanim rizikom od tromboza kao i gubitkom fetusa.

Skraćeno APTT:
-obično je posledica povećane aktivnosti faktora VIII što se najčešće dešava u toku bolesti ili zapaljenja. Ova promena je privremena.
-može biti posledica teškog vađenja krvi

Napomena:
Za pravilno određivanje APTT od izuzetne je važnosti adekvatno uzorkovanje krvi.

Članak je objavljen 17.07.2012.

Saznajte više:
referentne vrednosti
PT, INR
D-dimer