Mikroskopsko ispitivanje sedimenta urina

Mikroskopsko ispitivanje sedimenta urina ne mora biti obavezan deo celokupnog pregleda urina. Obavlja se po zahtevu lekara, onda kada laboratorijski protokol to zahteva ili kada se dobije abnormalan fizičko-hemijski nalaz. Određena zapremina urina se koncentriše centrifugiranjem a zatim se deo dobijenog  taloga  posmatra pod mikroskopom.

eritrociti (crvena krvna zrnca):
Prisustvo povećanog broja eritrocita u urinu znak je krvarenja iz bilo kog dela urinarnog trakta (infekcije, različite bubrežne bolesti, kamen, zapaljenje) ili generalizovane tendencije ka krvarenju (npr. upotreba antikoagulantnih lekova). Zbog toga je izuzetno važno pravilno sakupljanje urina jer npr. krvarenje iz hemoroida ili menstrualno krvarenje mogu kontaminirati uzorak.

leukociti:
Povećan broj leukocita u urinu u vezi je sa zapaljenjem ili infekcijom bilo kog dela urogenitalnog trakta. Leukociti iz vaginalnog sekreta mogu kontaminirati uzorak.

epitelne ćelije:
Epitelne ćelije koje prekrivaju urinarni sistem kontinuirano se ljušte i zamenjuju novim ćelijama, tako da je manji broj normalno prisutan u urinu. Povećan broj se javlja kod infekcija, zapaljenja i različitih bolesti. Postoje tri tipa epitelnih ćelija : skvamozne, tranzicione i bubrežne. Njihova klasifikacija po tipovima je od pomoći pri utvrđivanju lokacije procesa.

bakterije:
Normalno, urinarni trakt je sterilan. Međutim, bakterije dospevaju u urin iz normalne mikrobiološke flore vagine i spoljnih delova uretre. Zbog toga što se brzo razmnožavaju, dužim stajanjem urina njihov broj će se povećati. Prisustvo bakterija u svežem urinu ukazuje na infekciju, pri čemu i drugi parametri ukazuju na to. Tada je potrebno uraditi urinokulturu. Bakterije iz vaginalnog sekreta mogu kontaminirati uzorak.

gljivice:
Najčešće se nalaze kod žena sa vaginalnom gljivičnom infekcijom. Ovaj nalaz je od značaja kod pacijenata sa dijabetesom zato što su oni skloni gljivičnim infekcijama.

Trichomonas vaginalis:
Parazit koji prevashodno dovodi do vaginalnih infekcija, mada može inficirati i muškarce.

cilindri:
Cilindri nastaju u uskim kanalima bubrega koji se nazivaju tubuli i dobijaju njihov oblik, po čemu su i dobili ime. Njihovu osnovu čini protein koji se luči u bubrezima pri čemu se na njemu nagomilavaju prisutni sastojci urina. Postoji više vrsta cilindara:

• hijalini-malo hijalinih cilindara se može videti i u uzorcima zdravih osoba, a njihov poviše broj se može javiti i kod dehidratacije i pojačane fizičke aktivnosti

• cilindri mogu biti i ćelijski, granulirani, masni i voštani. Određivanje vrste prisutnih cilindara je od pomoći pri utvrđivanju uzroka bolesti.

kristali:
Neke od supstanci koje se izlučuju urinom imaju sposobnosti da formiraju kristale. Neki kristali su bez određene forme (amorfni) dok su drugi jasno izražene strukture i oblika. Prisustvo kristala može da ukaže na hemijski sastav urinarnog kamena. Međutim, nastanak kamena može da se odvija i bez prisustva kristala u sedimentu urina. Abnormalne forme kristala mogu da ukažu na metaboličke poremećaje. Pojedini lekovi i kontrastna sredstva koja se koriste pri rendgenskom snimanju se talože i izlučuju u formi kristala. Važno je prepoznati njihovo prisustvo, zato što mogu dovesti do oštećenja bubrega.
Normalni kristali-primeri:

• amorfni urati – često se vide u koncentrovanom kiselom urinu kod dehidratacije ili groznice

• mokraćna kiselina – ovi kristali nalaze se u normalnom kiselom urinu i dužim čuvanjem uzorka se talože. Izlučivanje mokraćne kiseline urinom zavisi i od ishrane. Mogu se videti i kod različitih bolesti kao i kod formiranja bubrežnog kamena.

• kalcijum-oksalat – vide se u normalnom urinu. Neke namirnice (npr. spanać) dovode do izlučivanja ovih kristala. U slučaju prisustva urinarnog kamena, ovi kristali ukazuju na njegov sastav.

• amorfni fosfati – vide se u baznom urinu.

• tripl fosfat – mogu ukazati na infekciju kao i na sastav mokraćnog kamena.

Patološki kristali metaboličkog porekla-primeri:

• cistinski kristali – nalaze se u urinu pacijenata sa cistinurijom, naslednim poremećajem transporta aminokiselina. Ovo su najvažniji patološki kristali i izuzetno je važna njihova detekcija. Potrebne su potvrdne analize.

• tirozinski kristali – retko se nalaze u urinu. Prisutni su kod teških bolesti jetre i kod urođenih poremećaja metabolizma. Nalaz se potvrđuje dodatnim analizama i testiranjima.

• leucinski kristali – ekstremno retko se javljaju. Prisutni su kod teških bolesti jetre i kod urođenih poremećaja metabolizma. Potrebna su dodatna testiranja za potvrdu nalaza.

Članak je objavljen 11.08.2012.

Saznajte više:
fizičko-hemijski pregled urina
sakupljanje uzorka za pregled urina