D-dimer
D-dimer se koristi kada je potrebno isključiti prisustvo krvnog ugruška kod različitih poremećaja.
Uzorak:
Parametar se određuje u uzorku krvi.
Nije potrebna posebna priprema pre odlaska u laboratoriju.
O parametru:
D-dimer se koristi:
– u kombinaciji sa drugim kliničkim podacima, za isključivanje prisustva duboke venske tromboze (DVT) ili plućne embolije (PE). Duboka venska tromboza predstavlja stanje kod koga se ugrušak formira u veni u nozi, što dovodi do bola i komplikacija koje mogu ugroziti život. Ako ugrušak dospe putem cirkulacije do pluća, dolazi do stanja koje se označava kao plućna embolija. Krvni ugrušak može da dospe i do mozga i da izazove moždani udar.
– kod postavljanja dijagnoze diseminovane intravaskularne koagulacije. Predstavlja stečeni poremećaj koagulacije krvi koji se odlikuje stvaranjem mnogobrojnih trombova, naročito u mikrocirkulaciji. Zbog toga dolazi do potrošnje činilaca koji učestvuju u koagulaciji i kao posledica dolazi do krvarenja i poremećaja krvotoka u mnogim organima. Uzroci mogu biti: oštećenja krvnih sudova kod virusnih, bakterijskih infekcija, masivne povrede tkiva, operacije.
D-dimer se koristi i za procenu verovatnoće ponovne pojave ugruška.
D-dimer je vrlo osetljiv test koji otkriva stvaranje i razgradnju i vrlo malih ugrušaka. Zbog toga je povišen kod različitih stanja (videti rubriku “Rezultati”). Povišena vrednost zahteva dodatna ispitivanja koja imaju za cilj potvrdu dijagnoze. Sa druge strane, niske vrednosti sa vrlo velikom verovatnoćom isključuju postojanje ugruška. Zbog toga se određivanje ovog parametra koristi za isključivanje prisustva koaguluma.
Rezultati:
Rezultati se izražavaju u jedinicama D-DU ili FEU, koje se mogu međusobno konvertovati.
Normalno, D-dimer nije prisutan u krvi. Nastaje samo ukoliko je formiran ugrušak i to u procesu njegove razgradnje.
Vrednosti niže od granične:
– sa velikom verovatnoćom se može tvrditi da ne postoji aktivno formiranje krvnog ugruška.
Vrednosti više od granične:
potrebna su dodatna ispitivanja kako bi se utvrdilo da li ugrušak zaista postoji. Povišene vrednosti se javljaju kod brojnih stanja:
– duboka venska tromboza (DVT) ili plućna embolija (PE). Neophodna su dodatna ispitivanja (obično različite vrste snimanja i vizuelizacije) kojima će se potrvditi prisustvo ugruška.
–diseminovana intravaskularna koagulacija: rezultati ovog testa se koriste zajedno sa kliničkim informacijama i rezultatima drugih analiza (kao što su broj trombocita, fibrinogen, protrombinsko vreme i APTT). D-dimer se koristi kao pomoć pri postavljanju dijagnoze i praćenju efikasnosti terapije ovog stanja.
–druga stanja i bolesti kod kojih postoji aktivacija sistema koji stvaraju i razgrađuju koagulume: operacija, krvarenje, hematomi, povrede, trudnoća, bolesti jetre, zapaljenja, maliginiteti i dr.
Procena verovatnoće ponovne pojave ugruška:
Pacijenti koji su imali ugrušak obično dobijaju antikoagulantnu terapiju. Ponekad se D-dimer određuje pre obustavljanja terapije, a zatim periodično po prestanku primene lekova. Ukoliko se vrednosti ne povećavaju, smatra se da je rizik od ponovnog nastajanja koaguluma mali. Ukoliko je D-dimer povišen u trenutku prestanka terapije ili ako nivo raste nakon obustavljanja lekova, to može biti pokazatelj povišenog rizika od ponovnog nastanka ugruška. Određivanje D-dimera u ovim situacijama asistira lekaru u vođenju terapije.
Napomena:
Ukoliko je rezultat povišen, sama vrednost D-dimera nije u korelaciji sa ozbiljnošću bolesti.
Prisustvo visokih nivoa reumatoidnog faktora (RF) u krvi može ometati reakciju i dovesti do lažno visokih vrednosti.
Članak je objavljen 02.12.2013.
Pitanje: Da li terapija varfarinom utiče na rezultat?:
Varfarin je antikoagulantni lek koji sprečava nastanak neželjenih krvnih ugrušaka koji mogu ugroziti život. Koliko će terapija dugo trajati zavisi od uzroka koji je doveo do ugruška, kao i od toga da li je ranije postojalo ovakvo stanje. U zavisnosti od toga, terapija može trajati nekoliko meseci ili doživotno. Određivanje D-dimera može pomoći lekaru pri odluci da li bezbedno obustaviti antikoagulantnu terapiju tj. pri proceni rizika od ponovne pojave koaguluma (videti ,,Procena verovatnoće ponovne pojave ugruška“ u odeljku „Rezultati“).
Saznajte više:
Trombociti
Fibrinogen
Protrombinsko vreme (PT,INR)
APTT
Literatura:
1.,,Laboratorijska hematologija” M.V. Petrović, V. Dopsaj, M. Rajić, Z. Milojević – Beograd: M.Petrović, 2002.
Miroljub V. Petrović, violeta B. dopsaj Poglavlje VIII: Fiziološki mehanizam hemostaze str.201-207.
2.Tietz Textbook of Clinical chemistry and Molecular Diagnostics/ edited by CA Burtis,ER Ashwood, DE Burns-5th edition Elsevier
Chapter 59: Hemostasis D-Dimer Assays p.2112
3.University of Rochester – Medical Center www.urmc.rochester.edu
Health Encyclopedia: D-dimer pristupljeno 30.11.2013.
4.Mayo Clinic www.mayoclinic.com
Mayo Medical Laboratories: D-Dimer, Plasma pristupljeno 02.12.2013.
Hot Topics: Guidelines for Anticoagulation Therapy for Secondary Prevention After Deep Vein Thrombosis pristupljeno 02.12.2013.
5.Clot Care Online Resource www.clotcare.com
What is the d-Dimer test? pristupljeno 02.12.2013.
Understanding Deep Vein Thrombosis pristupljeno 02.12.2013.