Kompletna krvna slika (KKS; krvna slika-KS; Complete Blood Count-CBC)

Kompletna krvna slika se određuje kao deo rutinskog pregleda i kod praćenja nekih stanja i bolesti, najčešće anemija.

Uzorak:

Parametar se određuje u uzorku krvi koji može biti uzet iz vene ili prsta ili kod novorođenčadi iz pete.
Nije potrebna posebna priprema pre odlaska u laboratoriju. Ipak, radi što tačnijeg određivanja nekih parametara (hemoglobin) preporuka je da ne jedete posle 20h ako krv vadite sutra ujutru.

O parametru:

Kompletna krvna slika je jedna od najčešće izvođenih laboratorijskih analiza i uključuje određivanje sledećih parametara:
– WBC (White blood cell; leukociti – bela krvna zrnca ) -učestvuju u odbrambenom sistemu organizma

– RBC (red blood cells; eritrociti – crvena krvna zrnca ) – sadrže hemoglobin koji vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam
– hemoglobin (Hb, Hgb) – vezuje kiseonik i transportuje ga kroz organizam
– HCT (hematokrit) – udeo ukupne  zapremine eritrocita u punoj krvi
– MCV (Mean corpuscular volume, srednja zapremina eritrocita) – mera je prosečne zapremine eritrocita
– MCH (Mean corpuscular hemoglobin, prosečan sadržaj hemoglobina u eritrocitu)
– MCHC (Mean corpuscular hemoglobin concentration, prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu )
– RDW (Red cell distribution width ) – definiše varijacije u zapremini eritrocita

– Plt (platelet, trombociti) – učestvuju u koagulaciji krvi (zaustavljanju krvarenja)
– MPV (Mean platelet volume, srednja zapremina trombocita ) – mera je prosečne zapremine trombocita. Mladi trombociti su veći nego stariji.

Leukocitarna formula-
Leukociti ( bela krvna zrnca) se se mogu podeliti na pet različitih subpopulacija:
-neutrofil
-limfociti
-monociti
-eozinofili
-bazofil

Rezultati:

Referentne vrednosti svih parametara koji ulaze u sastav kompletne krvne slike zavise od uzrasta, pola i trudnoće.

RBC (eritrociti), Hb (hemoglobin) i Hct (hematokrit) su sniženi kod anemija. Pri tom, smanjenje eritrocita i hemoglobina nije uvek paralelno. Parametri MCV, MCH, MCHC i RDW se koriste pri klasifikaciji i ispitivanju uzroka anemija .

Povećan broj eritrocita se javlja kao posledica brojnih bolesti i stanja, ali i kod zdravih osoba i kod dehidratacije organizma.

Do promene broja leukocita može doći i u fiziološkim stanjima. Do blagog porasta broja leukocita dolazi u toku trudnoće, fizičkog napora i u afektivnim stanjima. Do izraženijeg porasta broja leukocita dolazi kod različitih infekcija, zapaljenja i bolesti

Snižen broj leukocita se najčešće viđa kod virusnih infekcija.

Povišene vrednosti trombocita se često javljaju kao sekundarna pojava u toku nekih bolesti (npr. reumatoidni artritis, hronična zapaljenja, posle krvarenja). Snižene vrednosti trombocita povećavaju tendenciju ka krvarenju.

Članak je objavljen 25.05.2012.

Saznajte više:
anemija
anemija zbog nedostatka gvožđa
referentne vrednosti
sedimentacija
retikulociti
trombociti