Prolaktin

Prolaktin (PRL; prolactin)

Prolaktin se najčešće određuje kod ispitivanja neplodnosti, poremećaja menstrualnog ciklusa, galaktoreje (lučenja mleka koje nije u vezi sa dojenjem) i impotencije.

Uzorak:

Parametar se određuje u uzorku krvi.
Uzorak se uzima ujutru, nakon noćnog gladovanja. Pri tom, pacijent mora da bude relaksiran i ne sme da bude izložen bilo kakvom stresu. Mnogi lekovi podstiču oslobađanje prolaktina. Obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate i konsultujte se u vezi sa eventualnom obustavom primene lekova koji utiču na rezultat.

O parametru:

Prolaktin je hormon koga luči hipofiza, žlezda koja se nalazi u bazi lobanje. Kod žena, prolaktin je neophodan za započinjanje i održavanje laktacije (dojenja) nakon porođaja. Biološka uloga kod muškaraca nije poznata.

Nakon porođaja, prolaktin omogućava laktaciju (dojenje). Prilikom dojenja, nervni impulsi dospevaju do mozga i podstiču dodatno lučenje prolaktina. Dodatno, prolaktin deluje na receptore u mozgu i onemogućava ovulaciju, što omogućava majci da tokom perioda dojenja ne ostane u drugom stanju. Važno je istaći da ovaj proces ne omogućava potpunu zaštitu od začeća.

Hipofiza je žlezda locirana u bazi lobanje. Luči hormone koji regulišu aktivnost mnogobrojnih žlezda: štitne žlezde, nadbubrežne žlezde, luči hormon rasta, hormone koji su neophodni za pravilan polni razvoj i održavanje polnih karakteristika, regulaciju menstrualnog ciklusa, hormone koji regulišu održavanje adekvatnog sadržaja vode u telu i hormone koji su potrebni za kontrakcije uterusa prilikom porođaja, kao i razvoj mlečne žlezde, započinjanje i održavanje dojenja nakon porođaja.
Hipotalamus predstavlja područije u mozgu koje kontroliše rad hipofize.
Osa hipotalamus-hipofiza-ciljni organ-hormon je pod snažnom kontrolom na više nivoa. Hipofiza, na osnovu informacija koje dobija putem hemijskih signala u mozgu i na osnovu nivoa hormona u cirkulaciji, reguliše rad ciljne žlezde. Detaljnije objašnjenje ove kontrole je složeno. U pojedinačnim tekstovima o hormonima, ukoliko je potrebno, biće objašnjena kontrolna sprega za taj određeni hormon.
Image courtesy of Jomphong / FreeDigitalPhotos.net

Image courtesy of Jomphong / FreeDigitalPhotos.net

Povišen nivo prolaktina:
-kod žena ima za posledicu poremećaj ovulacije sa ili bez poremećaja menstrualnog ciklusa i/ili lučenje mleka iz dojki koje nije u vezi sa dojenjem (što se označava terminom galaktoreja).
-kod muškaraca, višak prolaktina se može manifestovati kao impotencija, poremećaj u stvaranju spermatozoida ili galaktoreja. Osim toga, kod muškaraca koji imaju tumore u hipofizi koji sekretuju prolaktin, češće su prisutni poremećaji vidnog polja nego kod žena.
Kod oba pola tumor u hipofizi može da dovede do poremećaja vida ili glavobolje.

Deficit prolaktina:
Nedostatak ovog hormona povlači sa sobom nemogućnost dojenja. Druge posledice nisu poznate.

Rezultati:

Estrogeni stimulišu sintezu i oslobađanje prolaktina, zbog čega su nivoi normalno viši kod žena nego kod muškaraca.

Hiperprolaktinemija (povišene vrednosti prolaktina) može biti posledica:
– trudnoće – ovo je očekivano i fiziološki konrolisano, kao što je objašnjeno u tekstu iznad. Vrednosti su normalno povišene i nakon porođaja i kod žena koje doje.
– prolaktinoma (tumori u hipofizi koji sekretuju prolaktin). Rana dijagnoza ovakvih tumora je važna, zato što primena lekova omogućava smanjenje veličine tumora i kontrolu progresije bolesti. Operacije se izvode retko, i to onda kada tumor uništava okolne strukture ili značajno pritiska optičke nerve.
– drugih tumora u mozgu koji prekidaju vezu hipotalamus-hipofiza ili bolesti na nivou hipotalamusa zbog kojih ne postoji normalna kontrola rada hipofize.
– primene lekova koji stimulišu oslobađanje prolaktina, kao što su estrogeni pre svega, zatim metoklopramid i domperidon koji se koriste kod gastrointestinalnih bolesti, fenotiazini, određeni psihijatrijski lekovi (npr.haloperidol), neki lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, antihistaminici (cimetidin, ranitidin) i dr. Obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate, zato što mogu biti uzrok ovakvog rezultata.
– drugih bolesti: retko, kod ozbiljnih slučajeva primarnog hipotireoidizma (smanjena funkcija štitne žlezde zbog poremećaja u samoj žlezdi) može biti povećano oslobađanje prolaktina. Uzroci mogu biti i hronične bubrežne bolesti i ciroza.
– bolesti grudnog koša, povrede kičmene moždine.
– prisustvo makroprolaktina u cirkulaciji. Makroprolaktin predstavlja veliki kompleks koga čine „slepljeni“ molekuli prolaktina ili komleksi prolaktina i drugih proteina. Ovo je potpuno benigno stanje. Makroprolaktin nema biološku aktivnost i zbog toga ne postoje nikakvi simptomi ni posledice koje su povezane sa povišenim nivoom prolaktina u krvi (impotencija, galaktoreja). Stoga, ovo stanje ne zahteva lečenje. Posebnim laboratorijskim tehnikama se može dokazati prisustvo ove forme prolaktina u krvi.
– idipoatske hiperprolaktinemije – prolaktin je povišen, ali se tačan uzrok ne može identifikovati.

Ako su rezultati granično povišeni, potrebno je ponoviti određivanje još dva puta. Uzorak se uzima ujutru pri čemu pacijent ne sme da bude izložen bilo kakvom stresu ili uzbuđenju. Treba obustaviti primenu svih lekova koji potstiču oslobađanje prolaktina.
Emocionalni stres, vežbanje, proteinska ishrana i neki lekovi stimulišu oslobađanje ovog hormona. Zbog toga je izuzetno važna pravilna priprema pre uzimanja uzorka.

Deficit prolaktina može nastati zbog:
poremećaja funkcije prednjeg režnja hipofize koji luči ovaj hormon. Jedan od najčešćih uzroka je Sheehan sindrom koji predstavlja komplikaciju koja se može javiti zbog porođaja. Naime, veličina hipofize raste u toku trudnoće. Ako tokom porođaja dođe do većeg gubitka krvi, može doći do infarkta hipofize. Takođe, tumori i bolesti koji oštećuju hipofizu, povrede glave, infekcije i dr. mogu biti uzrok ovog poremećaja. Tada postoji poremećaj lučenja i drugih hormona hipofize.
– retko, uzrok su nasledni poremećaji.
– neki lekovi mogu biti uzrok ovakvog rezultata npr.dopamin, ergot preparati i sl.

Članak je objavljen 25.12.2013.

Literatura:
1.Tietz Textbook of Clinical chemistry and Molecular Diagnostics/ edited by CA Burtis,ER Ashwood, DE Burns-5th edition Elsevier
Chapter 53: Pituitary Function and Pathophysiology:
Anatomy, Regulation of Function of the Adenohypophysis, Hypothalamic Regulation p.1083.-1086.
Prolactin p.1820.-1824.

2. Medscape www.emedicine.medscape.com
„Prolactin“ pristupljeno 25.12.2013.
„Hyperprolactinemia“ pristupljeno 25.12.2013.
„Prolactin Deficiency “ pristupljeno 25.12.2013.