Referentne vrednosti
Referentne vrednosti se, najjednostavnije objašnjeno, dobijaju tako što se testira velika grupa zdravih ljudi i utvrđuje šta je ,,normalno” za tu grupu. Ako bi se posmatrale različite populacije ljudi, utvrdilo bi se da ono što je ,,normalno”za jednu grupu ne znači automatski da je normalno i za drugu. Na primer, tokom trudnoće se menjaju mnogi procesi u organizmu, tako da za trudnice postoje posebne referentne vrednosti. Takođe, referentne vrednosti mnogih parametara su definisane prema starosti i polu.
Laboratorije koriste različitu opremu i metode određivanja parametara. Zbog toga referentne vrednosti različitih laboratorija nisu iste.
Lekar će interpretirati rezultate uzimajući u obzir sve ostale medicinske podatke uključujući i lekove i biljne preparate koje pacijent uzima. Mnogi faktori mogu uticati na rezultate laboratorijskih analiza: unos kofeina, duvana, alkohola, vitamina, način ishrane, trudnoća. U faktore koji utiču na analize spadaju i: stil života u vezi sa profesijom pacijenta, nadmorska visina na kojoj pacijent živi, varijacije u vezi sa godišnjim dobima, bavljenje sportom rekreativno ili profesionalno.
Za neke parametre npr. holesterol, trigliceridi ne postoje referentne već preporučene vrednosti. Utvrđeno je da određeni nivoi ovih parametara u korelaciji sa nastankom i mogućnošću daljeg napredovanja kardiovaskularnih bolesti. Ovo je dovelo do definisanja poželjnih vrednosti, zatim vrednosti koje su udružene sa granično povišenim rizikom za razvitak kardiovaskularnih bolesti i vrednosti udruženih sa visokim rizikom.
Rezultat van referentnih granica
Rezultat u okviru referentnih vrednosti