Sve loše strane modernog načina ishrane

Na sajtu www.AuthorityNutrition.com koji se bavi pružanjem informacija u oblasti nutricionizma je objavljen tekst u kome se ispituje veza između savremenog načina ishrane, epidemije gojaznosti i hroničnih bolesti (kao što su dijabetes tipa 2 i bolesti srca). Prema njima, rezultati su jasni: napuštanje tradicionalnog načina ishrane u korist savremene prerađene hrane koja ima visok sadržaj šećera, rafinisanog brašna i biljnih ulja predstavlja jedan od najznačajnih faktora koji doprinose bolesti.

U poslednjih nekoliko decenija je povećan ukupan unos hrane. Uzroci toga su različiti. Među činiocima koji su svakako doprineli su veća dostupnost hrane, povećana zastupljenost proizvoda koji sadrže šećer, agresivnije vrste reklamiranja proizvoda koje su usmerene ka deci kao konzumentima i dr.
Sedamdesetih godina prošlog veka nutricionisti su počeli da savetuju smanjenje unosa masti. Otprilike u isto to vreme je započela epidemija gojaznosti. Naravno, ne može se tvrditi da je uzročno-posledična veza čvrsto utvrđena, ali se može istražiti konekcija između ovih trendova. Naime, vodiči zdrave ishrane su savetovali smanjenje unosa masti, zbog čega je unos šećera značajno porastao.

Image courtesy of africa / FreeDigitalPhotos.net

Unos prerađenih šećera se naglo uvećao, dostižući i do 67kg po osobi godišnje u nekim zemljama. Ljudsko telo ne može da se nosi sa tim ogromnim količinama. Ova loša navika u ishrani dovodi do brojnih poremećaja, kao što su insulinska rezistencija, metabolički sindrom, dijabetes tipa 2, bolesti srca. Od svih vrsta namirnica kojima se unosi šećer, zaslađena pića se smatraju najštetnijom vrstom. Telo ne registruje na isti način kalorije iz čvrste hrane i kalorije iz pića. Voćni sokovi ne predstavljaju bolji izbor.

Jedan od svakako najzanimljivijih zaključaka iznetih u ovom tekstu “11 Graphs That Show Everything That is Wrong With The Modern Diet” (11 grafika koji ilustruju loše strane modernog načina ishrane) jeste da je pogrešan stav nutricionista doveo do epidemije srčanih bolesti. Naime, zasićene masti su pogrešno okarakterisane kao uzrok srčanih bolesti. Zbog toga su puter i mast zamenjeni biljnim uljima. Biljna ulja, zapravo, mogu doprineti zapaljenju i različitim bolestima. Masne kiseline koje se nalaze u biljnim uljima se ugrađuju u membrane naših ćelija, dovodeći do strukturnih promena koje mogu biti štetne. Margarin se pravi tako što se biljna ulja prerađuju da bi ostala u čvrstom, umesto u tečnom stanju. Tako nastale trans masne kiseline u margarinu zapravo povećavaju rizik od bolesti srca.

Image courtesy of Apolonia / FreeDigitalPhotos.net

Časopis Daily Mail je preneo ove navode i konsultovao druge autoritete u oblasti nutricionizma. Zoe Harcombe, nutricionista, se generalno slaže sa ovim stavovima. Smatra da se treba vratiti tradicionalnoj hrani: mesu, jajima, mlečnim proizvodima, ribi, povrću, orašastim polodovima, voću i namirnicama kao što su integralni pirinač, ovas, kinoa. “Jesti pravu hranu znači jesti je u obliku u kome je priroda obezbeđuje. Pomorandže rastu na drvetu, sok od pomorandže ne.” savetuje Zoe Harcombe.

Pročitajte orginalne članke koji sarže grafikone, literaturu i dodatne podatke:
1. Authority Nutrition “11 Graphs That Show Everything That is Wrong With The Modern Diet”
2.     Mail Online “Why are we fatter and sicker than ever? The graphs that explain how sugar, fruit juice and margarine are to blame”

Osteoporoza – vodite računa o svom zdravlju!

Image courtesy of stockimages/ FreeDigitalPhotos.net

Osteoporoza predstavlja gubitak koštane mase koji je praćen poremećajima mikroarhitekture kosti. Kosti postaju lomljive i povećan je rizik od fraktura.

Prelomi mogu smanjiti kvalitet života, dovesti do drugih, ozbiljnih poremećaja ili rezultirati smrtnim ishodom. Za oko 25% osoba koje preživi prelom kuka je neophodna dugogodišnja ili doživotna nega.

Maksimum koštane mase se obično dostiže oko 30 godine, kada ona polako počinje da opada kod oba pola. Kod žena, u menopauzi dolazi do pada koncentracije polnih hormona, što ubrzava gubitak kosti. Zbog toga, osteoporoza najčešće pogađa postmenopauzalne žene.

U najznačajnije faktore rizika za razvoj osteoporoze spadaju: starost, ženski pol i nedostatak polnih hormona. Činioci koji doprinose razvoju ovog poremećaja su: porodična istorija osteoporoze, alkoholizam, pušenje, terapija nekim lekovima i postojanje različitih hroničnih bolesti.

Dijabetes – vodite računa o svom zdravlju!

Diabetes mellitus je  poremećaj metabolizma ugljenih hidrata. Procenjuje se da oko 250 miliona ljudi danas boluje od ove bolesti. Do 2025. godine se pretpostavlja da će broj obolelih dostići 280 miliona. Predstavlja jednu od glavnih pretnji ljudskom zdravlju u XXI veku.

Ishrana i fizička aktivnost imaju značajan uticaj na razvoj dijabetesa tipa 2.

Image courtesy of stockimages / FreeDigitalPhotos.net

Gojaznost je povezana sa razvojem ovog tipa bolesti. Drugi faktori, kao što su porodična istorija (genetska predispozicija), trajanje gojaznosti i distribucija masti u telu, su takođe značajni. Veruje se da je porast obolelih od dijabetesa posledica porasta broja gojaznih.

Važno je istaći da intervencija može odložiti ili sprečiti pojavu dijabetesa tipa 2. Dokumentovano je da promene životnog stila (smanjenje telesne težine i fizička aktivnost) smanjuju učestalost pojave dijabetesa tipa 2.

Zaštitni efekat fizičke aktivnosti se ispoljava nezavisno od telesne težine i od porodične istorije dijabetesa.

Vodite računa o svom zdravlju!

Potencijalno revolucionarne laboratorijske analize krvi

Nauka je na pragu novih, potencijalno revolucionarnih, laboratorijskih analiza krvi kojima bi se moglo predvideti koliko dug će biti životni vek i koliko brzo će osoba stariti.
Kako prenosi Daily Mail, jednostavnom analizom krvi na rođenju bi se moglo predvideti zdravlje deteta i brzina starenja.

Naučnici su identifikovali 22 metabolita koji predstavljaju hemijski ,,otisak prstiju” krvi i koji bi mogli biti korisni za predviđanje procesa starenja.
Jedan metabolit se posebno izdvaja, C-glyTrp. Povezan je sa funkcijom pluća, gustinom kostiju, krvnim pritiskom i nivoom holesterola. Takođe je uočena snažna veza ovog metabolita i telesne težine na rođenju. Nivoi C-glyTrp mogu biti pokazatelj ubrzanog starenja u kasnijem životnom dobu.

Image courtesy of Wiangya / FreeDigitalPhotos.net

Pri upoređivanju para identičnih blizanaca, utvrđeno je da su viši nivoi ovog metabolita bili povezani sa nižom telesnom težinom na rođenju. Kako identični blizanci dele iste gene, pretpostavlja se da na nivo ovog parametra utiču ishrana ili različiti uslovi u materici.

Vođa istraživačkog tima prof.Spector (Professor Tim Spector from King’s College London) je izjavio da je već dugo poznata veza između telesne težine na rođenju i zdravlja u srednjem i starijem životnom dobu. Osobe sa niskom telesnom težinom na rođenju su podložnije bolestima koje su u vezi sa starošću. Kako prof.Spector navodi, otkriće njegovog tima otvara mogućnost razumevanja molekularnog mehanizma te veze.

U toku istraživanja su analizirani uzorci krvi više od 6000 blizanaca.
Identifikovana su 22 metabolita koja su u direktnoj vezi sa starošću osobe, pri čemu su više koncentracije nađene kod starijih u odnosu na mlađe osobe.

Koautor dr Valdes (Dr Ana Valdes from King’s College London) je izjavila da na process starenja utiču genetski faktori, životni stil i faktori okruženja. Nivo otkrivenog metabolita je bio različit kod genetski identičnih blizanaca, čija se telesna težina na rođenju značajno razlikovala. Ovo ukazuje na to da telesna težina na rođenju utiče na nivo ovog metabolita. Ovo može predstavljati ključ za razumevanje veze između slabe ishrane u materici i ubrzanog starenja i visokog rizika od bolesti povezanih sa starošću koji se manifestuje 50 godina kasnije.

Razumevanje molekularnih mehanizama uključenih u process starenja bi trebalo da otvori nove mogućnosti za terapiju bolesti povezanih sa starošću.

S obzirom na to da se ova 22 metabolita povezana sa starošću mogu odrediti u krvi, u budućnosti bi se moglo očekivati da će njihovo određivanje biti od koristi za predviđanje ubrzanog starenja.

Pročitajte orginalan članak:
The revolutionary blood test that could predict how long you’ll live, what ailments you’ll get – and how fast you’ll age